- Detalji
- Objavljeno 18 avgust 2017
U razmaku od osam (8) sati u Spaniji su se desila dva teroristicka napada.
Prvi se desio u Barseloni i odneo je 13 zivota a oko 90 lica je teze ili lakse povredjeno, drugi napad se desio u poznatom letovalistu Kambrilsu i tom prilikom povredjeno je osam osoba.
Pet terorista koji su ucestvovali u teroristickom napadu u Kambrilsu su ubijeni dok se za teroristom iz Barselone jos uvek traga, vise osoba za koje se smatra da su umesani je uhapseno.
Policija navodi da radi na pretpostavci da su teroristi ubijeni u Kambrilsu povezani sa onim što se dogodilo u Barseloni. Takodje, oba incidenta dovode se u vezu i sa eksplozijom koja se u sredu uveče dogodila u jednoj kući u Alkanaru, oko 200 kilometara južno od Barselone, u kojoj je najmanje jedna osoba poginula.
- Detalji
- Objavljeno 18 jul 2017
Vecernje Novosti Online - R. Dragovic
Slomom takozovane Islamske države u Siriji i Iraku Srbiji i regionu zapretila je opasnost od povratka više desetina prekaljenih boraca sa višegodišnjim ratnim stažom na Bliskom istoku. Iako pouzdanih informacija da su balkanski džihadisti definitivno položili oružje još nema, scenario njihovog dolaska u sledećih nekoliko meseci više je nego realan.
Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, 49 ljudi iz Srbije otišlo je da se bori na ratištima Bliskog istoka. U tamošnjim sukobima učestvovali su na strani različitih grupa tzv. Islamske države.
- Neki su poginuli, a ostali su još uvek tamo. Nije to veliki broj sa kakvima se suočavaju druge evropske države, ali svakako zabrinjava. Pravovremena razmena informacija jedini je način zaštite - kaže Stefanović i ističe da je bezbednost u Srbiji visoka i da policija intenzivno radi da građani ne osete nijednu pretnju.
Ministar policije podseća da se uprkos terorističkim napadima u regionu, nestabilnost nije prelila na našu zemlju.
- Pomoći ćemo i komšijama, jer je i nama potrebna stabilnost regiona - smatra Stefanović.
Džihadističke snage potisnute su iz gotovo svih većih uporišta u Siriji, a pad Mosula označio je poslednji čin trajanja ID u Iraku. Obaveštajni podaci, međutim, govore o povlačenju ostataka džihadista u sirijske rubne provincije Deir-ez-Zor i Idlib. To su njihove poslednje linije odakle bi lako mogli da se raziđu po svetu. Iskustvo govori da povratnici sa ratišta ne miruju ni na svom terenu, već nastavljaju da se bave starim zanatom - terorizmom.
Posebna briga službama bezbednosti jeste mešanje i saradnja ekstremističkih grupa. O razmerama ovog problema govori i činjenica da je kroz redove džihadista na Bliskom istoku prošlo gotovo hiljadu ljudi sa Balkana. Najviše njih, gotovo 500 je iz BiH, a veliki je i broj Albanaca sa KiM. Ostatak čine albanski borci iz Makedonije, kao i militanti iz Srbije i Crne Gore.
Zoran Dragišić sa beogradskog Fakulteta bezbednosti slaže se da je scenario povratka terorista ID svojim kućama u Srbiji realan i rizičan. Međutim, on ističe da naše obaveštajne agencije imaju ime, prezime i fotografiju svakog našeg državljanina koji ratuje za teroriste.
- Odlaskom na ratište na Bliski istok oni su počinili krivično delo i po povratku njih čeka hapšenje i izvođenje pred sud - objašnjava Dragišić. - Službe bezbednosti, međutim, imaju i svoje načine rada, nevidljive javnosti, zahvaljujući kojima drže pod kontrolom mreže esktremista. Policije regiona znaju za svakog potencijalnog teroristu. Niko od njih ne može da mrdne, a da to obaveštajne službe ne primete.
Kao rasadnik ekstremnog islama u Srbiji važi Tutin, odakle je više verskih militanata krenulo u džihad u Aziju. Centar okupljanja pristalica ovog učenja je i Novi Pazar, koji važi za početnu stanicu na putu ka Islamskoj državi. Evropsko čvorište za vrbovanje ratnika nalazi se u Beču, kao i u nekoliko nemačkih gradova, odakle su islamistički dobrovoljci godinama polazili ka ratištima.
Poseban problem u regionu je Kosovo, odakle potiče više desetina izuzetno esktremnih terorista. Albanski džihadisti stekli su imidž izuzetno surovih ratnika. Priština nema razvijen sistem bezbednosti i po mnogima, albanski teroristi čine najrizičniju grupu u slučaju ilegalnog povratka.
Stručnjak za bezbednost Milan Mijalkovski podseća da džihadisti upućuju pretnje balkanskim državama i time šalju svojevrsnu poruku šta ih čeka ukoliko se borci raspuštene ID vrate u zemlje porekla.
- Procenjuje se da je u BiH i na Kosovu nekoliko stotina ljudi koji su bili angažovani u redovima džihadista - kaže Mijalkovski. - U Federaciji BiH povratnika registruju, a onda se nagode sa njim da ide u zatvor, recimo, tri godine. I šta posle toga? Da li je on to prevaspitan i da li se odrekao svoje ideologije? Naravno da nije - ističe Mijalkovski, i poručuje da se u BiH ne čini ništa da zaista bude sputan i sankcionisan.
Pretnja usamljenih vukova
Dokazani teroristi sa debelim dosijeima u arhivama obaveštajnih službi, kako ističu stručnjaci za bezbednost, nisu pretnja sigurnosti građana. Oni su pod punom kontrolom i veoma teško mogu da izvode akcije. Prava opasnost, međutim, preti od "spavača" i takozvanih "usamljenih vukova". Oni deluju samostalno, a na vezi drže nisko rangirane članove terorističkih grupa i simpatizere. Praksa evropske antiterorističke borbe pokazuje da su njihove ubilačke namere često nevidljive za bezbednosne službe, pa čak i najuže okruženje - porodicu i prijatelje.
Zakon o ratnicima
Srbija je oktobra 2014. usvojila izmene Krivičnog zakona, koje predviđaju zatvorske kazne do deset godina za sve koji se bore na stranim ratištima ili organizuju i vrbuju građane Srbije da donesu takvu odluku. Praksa je ukazala na niz okolnosti koje otežavaju primenu ovog propisa, koji je donet u sklopu preventivnih mera za sprečavanje terorizma. Stručnjaci za bezbednost u prvi plan stavljaju proaktivni rad obaveštajnih službi, kontrolisanje kretanja osumnjičenih, kao i razmenu informacija policija država regiona.
- Detalji
- Objavljeno 20 jun 2017
TANJUG
Belgijska policija saopštila je večeras da su vojnici na centralnoj stanici u Briselu "neutralisali jednu osobu" koja je, kako je rečeno, bila opasana pojasom sa eksplozivom.
U incidentu niko drugi nije povređen, prenosi Rojters.
Policija je saopštila na Tviteru da je incident na centralnoj stanici u Briselu pod kontrolom.
Belgijski mediji navode da se buka nalik eksploziji čula na železničkoj stanici u Briselu.
Takođe javljaju da je policija evakuisala glavni trg u Briselu i da je policija blokirala oblast kod centralne stanice.
- Detalji
- Objavljeno 20 jun 2017
TANJUG
Bljerim Podvorica iz Lipljana poginuo je u samoubilačkom napadu u okolini Homsa u Siriji i on je treći bombaš-samoubica koji je na ratišta u Iraku i Siriji stigao sa Kosova.
Na ratištima u te dve države bori se više od 300 dobrovoljaca sa Kosova i uposlednjih mesec dana poginulo ih je najmanje pet.
- Detalji
- Objavljeno 06 jun 2017
U ovom artiklu cemo vam navesti dve mere protiv terorizma koje su vidljive stanovnistvu zapadnoevropskih zemalja koje su bile mete atentata.
Sigurno se pitate zasto ne sve ? Jednostavno iz razloga sto je borba protiv radikalizacije i terorizma previse kompleksna oblast koja se nemoze sumirati u jedan jednostavni artikal. Navescemo vam primer da je Francuska vlada 2016. godine usvojila akcioni plan protiv radikalizacije i terorizma koji pokriva sedam oblasti.
Te oblasti su :
- Otkriti puteve radikalizacije i teroristicke mreze u najkracem roku
- Pratiti, ometati i neutralizirati teroristicke mreze
- Boriti se protiv terorizma na medjunarodnom nivou i u zemljama njihovog utocista
- Povecanje prevencije protiv radikalizacije i individualizacija pruzanja podrske pojedincima
- Razviti kontra mere teroristickoj propagandi i mobilizirati islamsku zajednicu
- Bolje zastititi ugrozene lokalitete i osetljive sisteme
- Znati odgovoriti na svaki teroristicki napad i pokazati otpor Nacije
Teroristicki atentati koji su pogodili Francusku od 2014.g. do 2016.g. doveli su do toga da cak 80 mera pokriva ove oblasti. Sto je povecanje od 58 novih mera ako se uzme u obzir da je po akcionom planu iz aprila 2014.g. bilo samo 22 mere.
Mi cemo vam navesti samo nekoliko mera koje su vidljive u Francuskoj, Velikoj Britaniji i drugim EU zemljama i koje su vezane za zastitu ugrozenih lokaliteta.
Jedna mera je prisustvo vojnika i policajaca nauruzanih automatskim oruzjem. Prisustvo naoruzanih vojnika na javnim mestima u Francuskoj je u sklopu VIGIPIRATE o kojem smo vec pisali u artiklu "Plan Vigipirate", slicna situacija je i u Velikoj Britaniji gde je prisustvo vojske i policije naoruzanih automatskim oruzjem vezano za nivo opasnosti od teroristickog napada, isto vazi i za ostale EU zemlje.
Druga mera je vezana za zastitu stanovnistva od teroristickog napada koji se izvodi vozilom kao sto je bio nedavni napad u Londonu, Stokholmu ili Francuskom gradu Nici. Rec je o postavljanju metalnih stubova ili betonskih blokova radi zaustavljanja vozila kojim bi se eventualno moglo uci u zonu namenjenu pesacima ili u zonu osetljivog objekta. Rec je o meri koja izuzetno mnogo kosta. Navescemo vam primer da je Francuski grad Nica izdvojio cak 18 miliona eura kako bi zastitili setalista a da se sacuva turisticki aspekt ovog predivnog grada.. Rec je o zastitnim stubovima ili betonskim blokovima koji su u stanju da zaustave i kamion u punoj brzini. Na kraju tu je u pitanju i izgled zastitnih stubova ili betonskih blokova kako recimo plaza u Nici ne bi licila na plazu u Normandiji iz vremena II svetskog rata. Slicna resenja se danas mogu videti sirom Francuske na ulazima u setalista, zeljeznickim stanicama, aurodromima itd. Problem sa kojim se susrecu ugrozene zemlje je cena ovakve zastite i kako da se ne podlegne paranoji straha od terorizma.
Interesantno je da se obadve mere vec dugo koriste u jednoj zemlji koja je od samog nastanka meta teroristickih napada : rec je o Izraelu.
Od samog nastanka drzave Izrael na javnim mestima mozete videti vojnike naoruzane automatskim oruzjem obucenih da odlucno reaguju na svaki teroristicki napad.
Sto se tice druge mere napomenut cemo da je u zadnjih nekoliko godina u Izraelu izvrseno preko 60 teroristickih napada gazenja stanovnistva vozilom. To je navelo izraelce da zastitnim stubovima zastite ne samo setalista i osetljive objekte vec i autobuska stajalista. Prema izjavi jednog policijskog sluzbenika to je znacajno smanjilo broj nastradalih gde su ti zastitni stubovi postavljeni. Ova izjava je ujedno i dokaz da ne postoji sigurna zastita od ovog vida teroristickog napada.
Sto se tice Izraela postoji jos jedna mera za koju se moze reci da je nastala spontano od strane stanovnistva. Naime, prvi teroristicki napad nozem je izvedeni u Izraelu 01. oktobra 2015.g. U narednih 7 meseci izvedeno je 350 napada gde je ubijeno 34 izraelca i 200 palestinaca. Taj nesrecni period je nazvan intifada nozevima.
Svakodnevni napadi su podstakli izraelce da se u tom periodu okrenu svojoj nacionalnoj metodi samoodbrane Krav Maga, naime stanovnistvo je pocelo masivno da vezba tehnike Krav Maga odbrane od noza.
Iako je u Evropi zabelezeno desetine ovakvih napada malo je verovatno da ce se desiti nesto slicno.
Zadnji teroristicki napad koji se desio u Londonu nam govori da je nemoguce svesti rizik na nulu i da opasnost uvek postoji.
- Detalji
- Objavljeno 06 jun 2017
U Velikoj Britaniji, danas minut cutanja za zrtve napada u Londonu.
U Velikoj Britaniji će danas minutom ćutanja biti odata pošta žrtvama napada u Londonu u subotu kada je poginulo sedam i povređeno skoro 50 ljudi.
- Detalji
- Objavljeno 04 jun 2017
U teroristickom atentatu u Londonu 7 poginulih i 48 povredjenih.
U noćašnjim terorističkim napadima u centru Londona ubijeno je sedmoro ljudi, a 48 je povređeno. Atentat je simultano izveden na dva mesta. Policija je zatvorila Londonski most u subotu uveče nakon što su nepoznati muškarci kombijem uleteli među pešake. Istovremeno, na pijaci Borou došlo je do napada noževima.
Trojica terorista su ubijeni. Policija je takodje izvela nekoliko kontrolisanih eksplozija.
Prema najnovijim informacijama, 12 osoba je uhapseno zbog povezanosti sa ovim atentatom.
Ovo je treci teroristicki atentat izveden u Velikoj Britaniji od meseca marta.
- Accueil
- Dosije terorizam
