image.privatno-obezbedjenje

Zastita izolovanih radnika     Smrt cuvara Niskog preduzeca Elmont, Dragana Simovica (54) koga su cetvorica mladica brutalno pretukli tokom pljacke je povod ovom artiklu.
     Radno okruzenje i uslovi rada vecine sluzbenika obezbedjenja koji rade nocu su slicni. Osnovna karakteristika rada nocu za vecinu njih je da rade sami i tu je glavni problem. Pitanje koje se postavlja je kako obezbediti pomoc takvom radniku ?
     Prvo da definisemo sta je izolovani radnik. Izolovani radnik je zaposleno lice koji svoju radnu obavezu izvrsavaju sami.
     Sta je zastita izolovanih radnika ? Zastita izolovanih radnika je dispozitiv koji omogucava pruzanje pomoci izolovanom radniku u najkracem mogucem roku.
     Klasican primer jednog takvog dispozitiva je « panik » taster u vozilima GSP-a Beograd koji omogucavaju vozacima da jednostavnim pritiskom na njega pozovu pomoc kada se nadju u situaciji da su izlozeni agresiji i fizickom napadu.
     Iz ovog primera vidimo da je najvazniji segment zastite izolovanog radnika blagovremeno alarmiranje.
     Ovde cemo vam predstaviti nekoliko nacina alarmiranja koji se primenjuju u zastiti izolovanih radnika.
     -  « panik » taster je dobro resenje pod uslovom da je na dohvatu ruke. U stvari rec je o dispozitivu koji se koristi pre svega u sklopu sa instaliranim alarmima. Obicno se instaliraju na salterima, prodajnim mestima, na kasama, u menjacnicama itd. Takodje moze da se koristi i u domacinstvu za volontersko ukljucivanje alarma i to ne samo u slucaju provale nego i od strane starijih osoba ukoliko se nadju u situaciji da im je potrebna pomoc a da nisu u stanju da na drugi nacin obaveste okruzenje. Rec je o jednom dispozitivu sa sirokim dijapazonom upotrebe i koji moze da se koristi i u svrhu zastite izolovanih radnika.
     -  « Kod 1 (jedan) » je nacin alarmiranja koji je najcesci u privatnom obezbedjenju. Ne trazi dodatna ulaganja ili posebna tehnicka resenja. Rec je o redovnim pozivima iz kontrolnog centra sluzbenicima obezbedjenja koji su na radnom mestu izolovani. Svrha ovih poziva je provera da li je sluzbenik obezbedjenja u stanju da odgovori na poziv. Odsustvo odgovora znaci da ima problem. Problem moze biti banalan kao sto je spavanje na radnom mestu ali i ozbiljan kao sto je gubitak svesti iz zdravstvenih problema ili da je sluzbenik napadnut kao sto je bio slucaj u Nisu.
     Pozivi « Kod 1 » se obicno vrsi svakih pola sata ili preko radio uredjaja kao sto je Talki-Walki ili telefona. Mana ovog dispozitiva je razmak od 30 minuta izmedju dva poziva gde ne postoji kontakt sa sluzbenikom.
     -  Elektronski uredjaji za automatsko slanje alarma, nazovimo ih « ZIR » je dodatna oprema koja se koristi istovremeno sa « Kod 1 » i eliminise problem od famoznih 30 minuta izmedju dva poziva.
     Rec je o dispozitivima koji salju automatski alarm ukoliko se nadju u horizontalnom polozaju. Obicno se nose za pojasom i ukoliko se sluzbenik obezbedjenja nadje u lezecem polozaju, to jest ZIR u horizontalnom, duze od 10 sekundi prvo salje zvucni signal koji informise sluzbenika da vrati ZIR u vertikalan polozaj i ukoliko se to ne desi salje automatski alarm. Kontrolni centar po prijemu alarma od strane ZIR-a vrsi poziv « Kod 1 » prema sluzbeniku ciji je ZIR poslao alarm i ukoliko nema odgovora salje se pomoc izolovanom sluzbeniku.
     ZIR salje alarm ili radio signalom kontrolnom centru ili automatskim telefonskim pozivom.
     Inace ZIR moze biti ili poseban uredjaj ili kako je u novije vreme cest slucaj u sklopu Talki-Walki uredjaja.
     Nazalost, prilikom fizicke agresije, izolovani sluzbenik obezbedjenja je prepusten sam sebi i svojoj sposobnosti da se odbrani. Medjutim gore navedeni dispozitivi mogu da igraju vaznu ulogu u blagovremenom alarmiranju i brzom pruzanju pomoci, zbog toga ih treba primenjivati. Treba znati da poslodavac ima obavezu da pruzi maksimalnu pomoc svojim zaposlenima u svakom trenutku i apsolutno je neprihvatljivo da sluzbenik obezbedjenja bude prepusten sam sebi kao izolovani radnik.

Samo registrovani clan ima pravo postavljanja komentara

Broj pregleda članaka
664067
Danas417
Ove sedmice417
Ovog meseca15377

2018-11-19