Ocena korisnika:  0 / 5

     Stravicni pozar koji je odneo minimum 58 zivota u Londonu naveo nas je da vam predstavimo osnovne protivpozarne mere i standarde u objektima cija visina prelazi 28 metara i koji vaze u vecini EU zemalja.
     Zbog cega 28 metara ? Iz razloga sto najduze vatrogasne merdevine imaju duzinu 28 metara i to je limit koji omogucava vatrogascima avakuaciju ugrozenih od pozara ( 28 metara su najduze vatrogasne merdevine koje se koriste u Francuskoj, u Velikoj Britaniji najduze vatrogasne merdevine imaju duzinu 32 metra).
     Vratimo se stambenoj zgradi u Londonu koju je progutao pozar. Rec je o zgradi sa 27 spratova, sto znaci da je zgrada imala minimum 70 metara visine. Osnovni princip protivpozarne zastite u visokim zgradama je lokalizacija, kontrola i gasenje pozara na malom prostoru i tako omoguciti evakuaciju zgrade protivpozarnim izlazima. Zgrada u Londonu je napravljena sedamdesetih i zbog toga je imala samo 1 (jedan) protivpozarni izlaz sto se pokazalo kao fatalno za vecinu nesrecnika koji su ostali zarobljeni na visim spratovima. Da nesto nije u redu ni sa tim jednim protivpozarnim izlazom govore i svedocenja da je ubrzo nakon izbijanja pozara bilo nemoguce koristiti protivpozarni izlaz zbog prisustva dima i vatre. Takodje na snimcima koji kruze internetom mozemo videti kako gori fasada. Naime slican problem se desio prilikom pozara u jednoj od najvisih zgrada u Dubaiu koji je napravljen po najstrozim protivpozarnim standardima. Naime promakla se greska u izboru fasade, to jest sirenje pozara nije islo unutar zgrade vec se pozar sirio preko fasade. Nema sumlje da je lakozapaljiva fasada takodje ubrzala sirenje pozara i pretvorila Londonsku zgradu u baklju koju je bilo nemoguce kontrolisati i ugasiti. Stanari ovog paklenog tornja ukazuju i na druge probleme sto definitivno ukazuje na to da ova zgrada po mnogo cemu nije ispunjavala savremene protivpozarne standarde i samo je bilo pitanje vremena kada ce doci do katastrofe.
     U srbiji ima otprilike oko 30 zgrada cija je visina 50 metara i navise, dok broj zgrada cija visina prelazi 28 metara je nepoznanica.
     Zabrinjavajuce je sto su vecina tih zgrada pravljene sedamdesetih i osamdesetih godina i postavlja se pitanje koji protivpozarni standardi vaze u tim zgradama i da li su se ti standardi razvijali i unapredjivali vremenom. Ukoliko se uzme u obzir da je prilagodjavanje objekta novim protivpozarnim standarda finansijski izuzetno skupo dolazimo do pretpostavke da su mnogi od tih objekata ostali na nivou standarda koji su vazili u vreme izgradnje.
     Vratimo se najnovijim standardima protivpozarne zastite. Osnovno pravilo zastite od pozara je spasiti zivot ugrozenima od pozara, tako da sve mere zastite od pozara idu u tom pravcu.
     Prvo malo objasnjenje, naime postoje dva tipa visokih zgrada :

• Zgrade otvorene za javnost i da bi kao takve bile u grupi visokih zgrada one moraju da su vise od 28 metara
• Zgrade za stanovanje su zgrade koje imaju iskljucivo stanove i nikakve objekte namenjene javnosti, u tom slucaju da bi one bile tretirane kao visoke zgrade moraju da imaju visinu preko 50 metara. Ukoliko takva zgrada u prizemlju ili nekom spratu sadrzi bilo kakav objekat otvoren za javnost (prodavnica, biroi, hotel itd.) takva zgrada je visoka zgrada vec od 28 metara.

     Krenimo od konstrukcije savremenog objekta viseg od 28 metara ili 50 za stanovanje po najnovijim protivpozarnim standardima.
     Pojednostavljeno receno svaki sprat je kanton koji je izolovan od drugih kantona (spratova) na taj nacin da vatra, dim i vrelina nemoze da predje u drugi kanton najmanje 2 sata. Ovo pravilo znaci da sprat iznad ili ispod su mirni minimum dva sata pre nego sto i oni budu zahvaceni pozarom. Takodje ta 2 sata daju dovoljno vremena vatrogascima da lokalizuju pozar, stave ga pod kontrolu i ugase.
     Zatim, svaki kanton (sprat) mora da ima minimum dva protivpozarna izlaza koji su odvojeni od kantona SAS-om i ti protivpozarni izlazi su takodje odvojeni od kantona vratima koji su u stanju da izdrze minimum 2 sata pre nego sto pocnu da propustaju vatru, dim i vrelinu. Ovo pravilo omogucava ugrozenim osobama da bezbedno napuste objekat u tom periodu. Takodje protivpozarne stepenice i SAS su pod stalnim povisenim vazdusnim pritiskom (naime poviseni vazdusni pritisak sprecava da dim i vatra iz kantona prodru u prostor protivpozarnih stepenica).
     Da su samo ova dva pravila bila primenjena na nesrecnoj zgradi u Londonu osim materijalne stete na jednom ili eventualno dva sprata druge stete i narocito zrtava ne bi bilo.
     Spisak mera i zahteva u protivpozarnoj zastiti je dugacak i tesko ga je objasniti u jednom artiklu. Recimo, savremeni protivpozarni standardi i pravila podrazumevaju, recimo, i implataciju jedne takve zgrade u odnosu na glavnu vatrogasnu kasarnu, tu je i limitiranje kalorijskog potencijala goruce materije po kantonu, prisustvo vlastite cisterne sa vodom za gasenje pozara, suvi hidranti i hidranti sa vodom, protivpozarna ventilacija, protivpozarni alarmi, vlastita sredstva za gasenje pozara itd. Ovi standardi mere i zahtevi zavise od namene visoke zgrade, to jest da li je u pitanju zgrada za stanovanje, bolnica, hotel, biroi itd. Treba znati takodje da su ti zahtevi mnogo strozi za visoke zgrade koje imaju visinu preko 28 m nego za zgrade koje su nize od 28 m.

     Radi poboljsanja protivpozarne zastite u visokim zgradama namenjenim za stanovanje, osnovnim i srednjim skolama i decijim vrticima, pokrecemo akciju besplatnog savetovanja o protivpozarnoj zastiti ovih objekata.

     Ukoliko zelite savet ili misljenje mozete nam se obratiti putem kontakt formulara.

     Vas zahtev ce prouciti i dati vam savet imalac diplôme SSIAP3 koja je izdana u Francuskoj.
     Ova diploma omogucava da njen imalac izvrsava funkciju savetnika u oblasti protivpozarne zastite kako u Francuskoj tako i u zemljama EU.

     Napominjemo da bi ti saveti bili usaglaseni sa savremenim standardima protivpozarne zastite u EU a ne sa protivpozarnim standardima Republike Srbije.